Pop zvezda Vlado Georgiev priča o tome kako je proveo odmor u Crnoj Gori, prenosi utiske s nedavnog boravka u Hrvatskoj i ističe da su emocije njegov osnovni motiv prilikom komponovanja
Nakon višemesečnog odmora na Crnogorskom primorju koji je jedino prekidao uspešnim nastupima, pop zvezda Vlado Georgiev (34) vratio se svojoj svakodnevici u srpskoj prestonici. Šarmantni umetnik proteklog četvrtka oduševio je publiku na otvaranju zimske sezone popularnog kluba Cinema, a tokom poslednjih dana prepustio se završavanju novog albuma koji bi trebalo objavi do Nove godine.
- Ovog leta zapostavio sam motor i više sam se vozio brodom, a možda sam čak i malo više vremena proveo na moru nego inače. Upravo to sada pokušavam da nadomestim sve češćim boravkom u svom studiju. Nadam se da ću album objaviti do kraja godine, ali neću dozvoliti da zarad mesec, dva napravim loš presedan - priča slavni pop pevač koji je još pod utiskom nedavnog boravka u Splitu gde je nastupom na manifestaciji Runjićeve večeri na velika vrata ušao na hrvatsko muzičko tržište.
- Svi su veoma dobro odreagovali i mnogi ozbiljni ljudi iz Hrvatske oduševljavaju se što se konačno muzikom razbijaju štitovi koje su oni sami postavili – kaže Vlado koji je u Splitu upoznao i hrvatskog predsednika Ivu Josipovića.
- Dao sam mu svoj CD, a on mi je rekao da sluša moju muziku i kako mu je drago što sam nastupio u Hrvatskoj. U Splitu sam sreo mnoge ljude i naišao na brojna otvorena vrata za buduću saradnju – priča Georgiev koji je imao i dovoljno slobodnog vremena za obilazak Splita.
- Splićanke su iste kao Novljanke, s tim što dame iz Herceg Novog imaju bolje noge jer imamo mnogo više stepenica – smeje se Georgiev koji je baš kao i obično tokom nastupa u Cinemi bio na meti brojnih pripadnica lepšeg pola.
- Moje je da otpevam pesmu i napravim dobar nastup, a u ženski mozak je teško prodreti – ističe muzičar i objašnjava u kojoj meri mu je ljubav inspiracija prilikom komponovanja.
- Ljubav je pokretač svega i dobru pesmu ne možeš da napišeš ako tu nema ljubavi i ako ona nije njena okvirna tema – zaključuje umetnik.
Vlado Georgiev 06.06.1976 godine (Dubrovnik) Majka Borka,Otac Dragoljub Brat Gile Albumi "Navika"(2001),"Zena bez imena"(2003) singlovi:"Nisam ljubomoran","Do Svitanja","Hej ti","Bez tebe"
četvrtak, 25. kolovoza 2011.
Nova vizija moje karijere 13 Mar 2010
Pop zvezda Vlado Georgiev nastavlja sa svojom uspešnom Gorki list regionalnom akustik turnejom, pa nakon Sarajeva ove nedelje odlazi za Novi Sad, gde će pevati 15. i 16. marta u Srpskom narodnom pozorištu.
Koncerti u Sarajevu i Novom Sadu ujedno predstavljaju i nastavak serije akustičnih koncerata, koju je započeo nastupima u Madlenianumu i Sava centru. Karte za koncerte u Novom Sadu mogu se naći na biletarnici Srpskog narodnog pozorista po cenama od 2 500 i 3 000 RSD. Posle Novog Sada Gorki list regionalna acoustic turneja nastavlja se koncertima u Zagrebu, Skoplju i Ljubljani.
- Po povratku iz Sarajeva osećam se veoma posebno. Prezadovoljan sam koncertima i vernom publikom koja me je tamo dugo čekala. Dva tamo održana koncerta svakako mi dosta znače i daju mi jednu sasvim novu viziju u karijeri – kaže za Story.rs Georgiev u čiju čast je juče na Sajmu automobila u Beogradu, predstavljen novi model automobila Audi A3 Sportback Limited Edition Vlado Georgiev. Ovo je prvi put u zemlji, ali i regionu, da model automobila dobija potpis neke javne ličnosti, što predstavlja samo nastavak petogodišnje, uspešne saradnje između brenda Audi i poznatog kantautora.
Koncerti u Sarajevu i Novom Sadu ujedno predstavljaju i nastavak serije akustičnih koncerata, koju je započeo nastupima u Madlenianumu i Sava centru. Karte za koncerte u Novom Sadu mogu se naći na biletarnici Srpskog narodnog pozorista po cenama od 2 500 i 3 000 RSD. Posle Novog Sada Gorki list regionalna acoustic turneja nastavlja se koncertima u Zagrebu, Skoplju i Ljubljani.
Bratanice u meni bude očinski instinkt
Pop zvezda Vlado Georgiev govori o tome koliko su ga ćerke njegovog rođenog brata Saše, Vladana i Sofija, promenile i probudile u njemu očinski instikt
Iako se nije skrasio u braku i još nema svoju decu, pop zvezda Vlado Georgiev (34) poslednjih godina uživa u odrastanju svojih bratanica Vladane (8) i Sofije (7) koje su u njemu probudile najnežnija očinska osećanja. U intervjuu za Story, markantni pevač koji je za doček Nove godine nastupio sa Harisom Džinovićem u Beogradskoj areni, ekskluzivno govori o odnosu sa ćerkicama svog brata Saše, ali i šta je sebi poželeo u 2011. godini.
Story: U kojoj meri vam je rođenje bratanica Vladane i Sofije promenilo život?
- Svako dete u familiju unosi radost. Kada se Vladana rodila, to je za sve nas bilo nešto potpuno novo. A onda je došla Sofija i više ništa nije bilo kao pre. Danas kad pomislim na mog brata, najpre mi one padnu na pamet.
Story: Jesu li vam njih dve probudile očinski instinkt?
- Mnogo puta mi se učinilo da me u igri s njima obuzima taj osećaj. To je valjda prirodno.
Story: Učestvujete li u njihovom vaspitavanju?
- Koliko mogu i kada za to imam prilike. Najčešće je to u vezi sa muzikom.
Story: Pomažete li im u rešavanju domaćih zadataka?
- Ne, uglavnom nisam s njima kada to rade, ipak je to prirodna obaveza roditelja.
Story: Koja svojim osobinama više podseća na vas, Vladana ili Sofija?
- Više bih rekao da podsećaju na mog brata i snajku.
Story: Jeste li sa svojim bratom Sašom u detinjstvu bili bliski, kao što su sada vaše bratanice?
- Razlika između nas je deset godina i do moje srednje škole gotovo da uopšte nismo bili bliski. Vremenom smo počeli da se razumemo i da se zanimamo za iste stvari. Kada sam krenuo ovim putem, on mi je bio, kao što je i danas, desna ruka i najveća podrška u svemu što radim. Neke stvari jednostavno nikad ne bih mogao da uradim bez njega. Svaki moj uspeh je i njegov i volim ga najviše na svetu. Žao mi je što danas ne provodimo više vremena zajedno.
Story: Priželjkujete li da jednog dana dobijete sina ili ćerku?
- Svakako.
Story: Jesu li Vladana i Sofija muzikalne?
- Da, obe pohađaju muzičku školu i obožavaju muziku. Nadam se da će istrajati.
Story: Da li ste im posvetili neku pesmu?
- To tek nameravam, iako sam im dok su bile veoma male svakodnevno izmišljao neke pesmice i priče.
Story: Volite li prazničnu euforiju?
- Da. Ta euforija jeste ono što mi se najviše i dopada. Volim kad su ljudi ushićeni i pozitivni. Kao što imam običaj da kažem: Voleo bih da je svakog dana Nova godina.
Story: Koga ćete poljubiti u ponoć i šta ćete sebi poželeti u Novoj 2011?
- Poljubiću svoju lepšu polovinu, a sebi ću poželeti sreću i zdravlje, što i svima od srca želim.
Story: Kako ste odlučili da u novogodišnjoj noći nastupite baš sa Harisom Džinovićem?
- Smatram da je Haris pravi izbor za nastavak atmosfere koju ću ja započeti. Svi vole Harisove pesme i glas jer je veoma kvalitetan i dugo traje. Postao je pravi evergreen narodne muzike i nikako ne koketira sa današnjim trendovima, što mu svakako daje još veći legitimitet.
Iako se nije skrasio u braku i još nema svoju decu, pop zvezda Vlado Georgiev (34) poslednjih godina uživa u odrastanju svojih bratanica Vladane (8) i Sofije (7) koje su u njemu probudile najnežnija očinska osećanja. U intervjuu za Story, markantni pevač koji je za doček Nove godine nastupio sa Harisom Džinovićem u Beogradskoj areni, ekskluzivno govori o odnosu sa ćerkicama svog brata Saše, ali i šta je sebi poželeo u 2011. godini.
Story: U kojoj meri vam je rođenje bratanica Vladane i Sofije promenilo život?
- Svako dete u familiju unosi radost. Kada se Vladana rodila, to je za sve nas bilo nešto potpuno novo. A onda je došla Sofija i više ništa nije bilo kao pre. Danas kad pomislim na mog brata, najpre mi one padnu na pamet.
Story: Jesu li vam njih dve probudile očinski instinkt?
- Mnogo puta mi se učinilo da me u igri s njima obuzima taj osećaj. To je valjda prirodno.
Story: Učestvujete li u njihovom vaspitavanju?
- Koliko mogu i kada za to imam prilike. Najčešće je to u vezi sa muzikom.
Story: Pomažete li im u rešavanju domaćih zadataka?
- Ne, uglavnom nisam s njima kada to rade, ipak je to prirodna obaveza roditelja.
Story: Koja svojim osobinama više podseća na vas, Vladana ili Sofija?
- Više bih rekao da podsećaju na mog brata i snajku.
Story: Jeste li sa svojim bratom Sašom u detinjstvu bili bliski, kao što su sada vaše bratanice?
- Razlika između nas je deset godina i do moje srednje škole gotovo da uopšte nismo bili bliski. Vremenom smo počeli da se razumemo i da se zanimamo za iste stvari. Kada sam krenuo ovim putem, on mi je bio, kao što je i danas, desna ruka i najveća podrška u svemu što radim. Neke stvari jednostavno nikad ne bih mogao da uradim bez njega. Svaki moj uspeh je i njegov i volim ga najviše na svetu. Žao mi je što danas ne provodimo više vremena zajedno.
Story: Priželjkujete li da jednog dana dobijete sina ili ćerku?
- Svakako.
Story: Jesu li Vladana i Sofija muzikalne?
- Da, obe pohađaju muzičku školu i obožavaju muziku. Nadam se da će istrajati.
Story: Da li ste im posvetili neku pesmu?
- To tek nameravam, iako sam im dok su bile veoma male svakodnevno izmišljao neke pesmice i priče.
Story: Volite li prazničnu euforiju?
- Da. Ta euforija jeste ono što mi se najviše i dopada. Volim kad su ljudi ushićeni i pozitivni. Kao što imam običaj da kažem: Voleo bih da je svakog dana Nova godina.
Story: Koga ćete poljubiti u ponoć i šta ćete sebi poželeti u Novoj 2011?
- Poljubiću svoju lepšu polovinu, a sebi ću poželeti sreću i zdravlje, što i svima od srca želim.
Story: Kako ste odlučili da u novogodišnjoj noći nastupite baš sa Harisom Džinovićem?
Varao sam i bio prevaren...stari,ali jako zanimljiv
Pop zvezda Vlado Georgiev otkriva kako je veoma često varao svoje devojke, kao i one njega, ali i priznaje da romansu sa Irenom Market još nije definitivno okončao, nego je trenutno preispituje
Otkako se pojavio na domaćoj muzičkoj sceni, pop zvezda Vlado Georgiev mami uzdahe lepšeg pola, a njegove navodne romanse sa poznatim damama, godinama su uzburkavale javnost. S nekima je bio u ozbiljnoj vezi, druge su ga samo nakratko zavele, a jedina koja se uz njegovo ime pominje već tri godine jeste šarmantna Irena Market koja je bila zaposlena u njegovoj firmi VGart i neko vreme obavljala funkciju Vladinog PR menadžera. Nedavno su tabloidi objavili da je neuhvatljivi Barba ipak raskinuo vezu sa svojom dugogodišnjom partnerkom, a u intervjuu za Story, neposredno pred koncerte koje će pet dana zaredom, počevši od 23. decembra, održavati u Operi i teatru Madlenianum, Georgiev je odlučio da prvi put progovori o tome kakav je u ljubavnim odnosima, kao i da odgonetne svoj trenutni ljubavni status.
Story: Pripremate li se na poseban način za predstojeće nastupe u Madlenianumu?
- Sve zavisi od toka proba, ali nema tu nekog posebnog spremanja. Bitno je da se fokusirate na ono što je u ovom slučaju važno, a to je akustična svirka i upravo taj drugačiji zvuk jeste ono što karakteriše predstojeće koncerte u Madlenianumu. Svaka svirka, pa čak i ona u klubovima, ima neku svoju specifičnost, a s duge strane, na velikim koncertima mnogo je energije koja teče među svima nama. Kada je reč o koncertima u Madlenianumu, akcenat je na intimi i tišini. Kvalitet ima prednost nad zabavom, a euforija će se ogledati u tome da publici pružim upravo ono što su i očekivali u jednom takvom prostoru.
Story: Znači li to da će svaki segment koncerta biti brižljivo isplaniran?
- Nadam se da će, za početak, prisutni isključiti mobilne telefone. (Smeh). Uglavnom ću svirati laganije numere, ali i neke strane, što ranije nisam radio na koncertima, a nadam se da će se čuti i neka nova pesma.
Story: Priča se da će vam se na sceni pridružiti i neko od glumaca.
- Sve što vredi u takvom ambijentu, pokušaću da prikažem publici pa u skladu s tim postoji mogućnost da se sa mnom na sceni nađe i neko od glumaca. Ali, neka to ostane slatko iznenađenje za one koji će doći na koncert.
Story: U poslednje vreme počeli ste intenzivno i da vežbate. Koliko je u svemu tome važna fizička forma?
- Važno je to što osećam da telo može da podnese i iznese veliki deo mojih ambicija i unutrašnjih želja. Teško je biti energičan, a to ne istrpeti i telesno. Mislim da svaki ozbiljan glumac, muzičar ili političar mora da bude u dobroj telesnoj kondiciji da bi dobro obavljao svoj posao. Sport i ishrana su izuzetno važni elementi života.
Story: U kojoj je fazi vaš novi album?
- Iako je album trebalo da izađe početkom 2009. godine, prolongirao sam to kako bi svi elementi bili po najvišim standardima. U međuvremenu, napisao sam puno novih pesama koje mi se trenutno jako dopadaju i srećan sam što će se one naći na albumu.
Story: Pre desetak dana održali ste humanitarni koncert za decu iz doma u Sremčici, ali imali i nastup u Subotici, čiji je prihod namenjen Domu za decu i omladinu Kolevka. Šta vas na to motiviše?
- Satisfakcija mi je to što sam u situaciji da pomognem i činim to isključivo zbog unutrašnjeg zadovoljstva. Ničiji osmeh i sreću ne možeš kupiti novcem, ali ako si u situaciji da onim što jesi nekoga usrećiš, onda bi to trebalo i da činiš. Svaki put kada odem u bilo koju ustanovu i nekoga na taj način usrećim, veoma se dobro osećam jer se tom prilikom u meni akumulira posebna vrsta energije koja je jedinstvena i iznad je svih drugih emocija u meni.
Story: Da li je uspeh slađi kada se gradi postepeno?
- Ništa dobro ne može da se napravi na brzinu. Uspeh je relativna stvar i uglavnom se svodi na zadovoljstvo u sadašnjosti. Ako si bio uspešan u prošlosti, ne znači da si sada uspešan, niti da ćeš to biti u budućnosti. S druge strane, možeš nešto veoma dugo da praviš i za kratko vreme da ga srušiš. Na primer, odlaganje svog novog albuma ne smatram neradom ili zastojem u radu, već pažljivim osmatranjem svega što bi trebalo da uradim, a da pri tom ne srušim ništa od onoga što sam do sada napravio.
Story: Kako sada gledate na period kada ste se preselili u Beograd?
- Ne postoji nijedno mesto koje tako srdačno prima ljude sa strane kao Beograd, bez obzira na to ko su i odakle dolaze. Možda je u jednom trenutku život bio surov prema meni jer sam bio dosta mlad za mnoge stvari koje sam proživljavao i nimalo mi nije bilo ružičasto u pojedinim trenucima. Ali, život se sastoji koliko od sreće, toliko i od poteškoća i ne može svaki dan da mi bude lep, kao što i svakom uspehu ne prethodi izležavanje, već ozbiljan rad.
Story: Od čega ste živeli u periodu hiperinflacije?
- Bilo mi je veoma teško za vreme hiperinflacije i ne želim da se to vreme ikada ponovi. Bila je umetnost preživeti, recimo, 1992. godinu. Muzički instrumenti koštali su kao i sada, a pevalo se za jednu ili dve marke za veče. Međutim, inflacija iz ove perspektive ima i smešnu stranu jer smo svi bili milijarderi, a niko zapravo nije imao ni deset maraka u džepu, pošto toliko nije vredela, na primer, novčanica s Njegoševim likom od 500 milijardi, koje se dobro sećam.
Story: Tada ste boravili u jednom od najjeftinijih hotela u Beogradu. Kako ste tamo dospeli?
- Živeo sam sa izbeglicama u hotelu Turist u Sarajevskoj ulici, tamo sam otišao jer je najjeftiniji, pošto za drugu vrstu smeštaja nisam imao novca, a ne pripadam kategoriji ljudi koji se uvaljuju na stanovanje kod tetaka, ujaka, stričeva jer nikome ne volim da smetam ili remetim kućnu atmosferu. Bilo je to baš u periodu kada sam pevao za pola miliona dinara, a polovinu davao za kutiju cigareta. Želeo sam da budem svoj na svome. Bio je to vrlo mučan period za mene. Sećam se da u jednom periodu, zbog restrikcija električne energije, nije bilo grejanja pa sam od recepcionara u trećoj smeni iznajmljivao grejalicu na struju kojom sam se grejao noću i ranom zorom ustajao da mu je vratim pre početka prve smene. Recepcionar je tako od moje naknade imao novca za cigarete, a ja sam se noću grejao da se ne bih budio ukočen od hladnoće.
Story: Jeste li se saživljavali sa sudbinom izbeglica u vašem neposrednom okruženju?
- Dešavalo se da po povratku sa svirke na stepenicama hotela srećem žene koje plaču jer su nekoga izgubile, ostale bez doma ili su plakale zbog nemaštine. Ostajao sam po čitavu noć u razgovorima s njima, ali su mi te situacije ujedno pomogle i da shvatim kako lično uopšte nisam bio u lošoj poziciji jer iako nisam imao dovoljno novca, ništa mi se loše nije dešavalo pa sam spokojan odlazio da spavam, čak i bez grejalice.
Story: Živeći u takvim uslovima, jeste li verovali da ćete jednog dana biti uspešan muzičar?
- Bilo je moguće poverovati u to i ja sam verovao. Sačuvalo me je strpljenje koje imam i od njega zavisi mudrost svake ljudske odluke. Radio sam na sebi i čekao pravi trenutak da sve svoje ambicije lično ostvarim. Zahvaljujući tom strpljenju i veri u ono što radim i što nameravam da radim, mogu da kažem da sam oduvek verovao u uspeh.
Story: Da li ste se plašili nemaštine?
- Nisam, ali razumem ljude koji se plaše nemaštine i to su uglavnom oni koji potiču iz siromašnih porodica. Iako sam sve imao, ja sam od kuće otišao da bih radio i zarađivao svoj novac. Moji roditelji nisu tada najbolje razumeli moju odluku da sam radim i zarađujem, ali to je bila stvar mog opredeljenja jer sam hteo da budem svoj.
Story: Pre nego što ste došli u Beograd, po Crnogorskom primorju pevali ste uglavnom u turističkim objektima. Imaju li ti nastupi sličnosti s onim što je kasnije usledilo u Beogradu?
- Pevao sam u lokalima u koje su uglavnom dolazili stranci, ali su ratna zbivanja početkom devedesetih godina oterala strane goste, a mene stavila u situaciju da učim naše pesme. Bio je to moj prvi kontakt sa domaćom muzikom, a potom sam počeo i da pišem pesme na srpskom.
Story: Ali, uzor vam je i dalje bio Stivi Vonder.
- Da, i sada je. (Smeh)
Story: Jeste li talentovaniji da zaradite ili potrošite novac?
- Kralj sam za trošenje novca i to toliko dobro radim da bi me zaista trebalo krunisati. Ja sam od onih koje novac svrbi i ako ne kupim neku muzičku opremu ili nešto drugo što me ispunjava, taj novac nestane brzinom svetlosti iz mojih ruku.
Story: Koliko novac menja ljude?
- Mnogo, a zbog toga ga i ne zadržavam mnogo jer se plašim da i mene ne promeni.
Story: Kako vam uspeva da ne podlegnete uticaju novca?
- Oni koji ne spoznaju na pravi način bogatstvo i slavu koje su stekli, menjaju svoju ličnost i poznajem nekoliko kolega koje, recimo, obožavaju da gledaju svoje spotove na televiziji, što je meni nepojmljivo. Znam i neke kolege koje slušaju svoju muziku, na primer u kolima, što ja takođe nikada ne bih radio. Slušati sebe i pričati da si napisao dobru pesmu, za mene je narcisoidno i bespotrebno. Poznajem i one koji se nisu promenili i s kojima na istom nivou razgovaram i družim se, kao u periodu pre moje i njihove popularnosti.
Story: Da li u vašem okruženju ima podjednako mesta za siromašne i bogate?
- Ima mesta za svakoga, sve dok u tuđim postupcima prema meni, ne prepoznam gordost koju ne bih želeo da prepoznam ni kod sebe.
Story: Kako ste došli do tog stepena samopouzdanja pa se nimalo ne ustručavate da pokažete zube mnogim uticajnim ljudima?
- Sve sam lično stvorio. Čist sam kao suza i nikome ništa ne dugujem. Ništa nisam stekao tuđim novcem i radom. Ta vrsta osećaja je, zapravo, moj najveći komfor i ne bih voleo da to ikada izgubim. Za mene je najvažnije da budem svoj na svome.
Story: Šta vas navodi da se borite za autorska prava?
- Naspram troškova i kredita koje imam na godišnjem nivou, prihod od autorskih prava koji dobijam je zanemarljiv i zato mi u toj borbi korist nije nikakav motiv. Ali, pitanje autorskih prava je pre svega stvar etike. Postoji toliko vrhunskih autora koji nemaju osnovne uslove za život, a iza njih su fantastična dela koja se i danas izvode. Zbog takvih se borim jer možda jednog dana ni ja neću imati uslove za život, a iza mene će ostati hitovi. Taj novac pripada autorima, a to što je neko umislio kako ne treba da plati eksploataciju tuđeg dela, odnosno intelektualne svojine, njegov je problem jer će jednog dana morati da odgovara i plati. To je stvar principa i samopoštovanja, poštovanja kolega i posla kojim se bavim.
Story: Plašite li se nekoga?
- Ne plašim se nikoga osim Boga jer onaj ko u životu ispravno postupa, nema razloga za bilo kakav strah.
Story: Praštate li onima koji vas povređuju?
- Nisam ni znao koliko umem da praštam, ali oprostio sam toliko glupe stvari za koje sam donedavno mislio da je to nemoguće. Desila mi se serija razočaranja u razne ljude i sve sam to u sekundi oprostio, a potom duži period razmišljao o tome i shvatio da radim dobru stvar. Mogu da budem isključiv kada je reč o mišljenju na neku temu, da zauzmem čvrst stav i ne odstupam od onoga što sam obećao, ali znam i da oprostim. Vrlo sam dosledan u svojim odlukama i moje ne je stoprocentno ne. Ako nešto ne želim, ne postoji novac koji me može navesti na suprotno. Ali, ljudima bi trebalo praštati jer tako možda nešto i nauče. Razočaranje koje ostaje kao trag nakon oproštaja, nešto je što nikada ne zaboravljam, što ne znači da ne mogu da radim i živim s onima kojima sam oprostio.
Story: Koliko često kažete izvini? Umete li da se pokajete i priznate grešku?
- Kao što brzo planem, tako uvek prvi kažem i izvini, mada sam retko kad loše volje i teško me je izvesti iz takta. Ipak, spreman sam da se izvinim i onda kada moje izvini može da spreči dalji negativan razvoj situacije, čak i ako možda ne mislim da je druga strana u pravu.
Story: Stiče se utisak da devojke teško mogu emotivno da vas vežu za sebe?
- Pre svega, sebe vrlo lako nalazim u svom svetu emocija i ne pišem o tuđem, već o ličnom životu koji najbolje poznajem jer ne mogu da pišem o nečemu što se nije desilo. Vrlo me je teško vezati i svestan sam da nijednoj ženi koja je bila ili će biti sa mnom, nije i neće biti lako.
Story: Mislite li za sebe da ste težak čovek?
- Ne, mislim da sam samo vrlo realan i nisam od onih kojima bilo ko može tek tako da upravlja. Radije bih rekao da sam precizan i težim perfekcionizmu u profesionalnom smislu. To mnogi često doživljavaju drugačije pa neko ko me ne poznaje, može da pomisli ili da sebi priušti luksuz i kaže kako sam težak. Imam dosta prijatelja s kojima se nikada i ni oko čega nisam posvađao, pošto naši odnosi funkcionišu toliko jednostavno i lagano da ne postoji ništa što bi moglo da nas poremeti. Problem nastaje tamo gde ljudi ne mogu da obuzdaju svoju sujete i lični ego. Ja sam svoj najveći kritičar.
Story: Upravljate li isključivo vi i kada ste u vezi?
- Da, ali može doći do situacija i u kojima se ne zna ko tu, u stvari, upravlja. Žene su suviše kompleksne i nedokučive nama muškarcima. Mislim da su skrojene od drugih materijala, pametnije su od nas, kao i evolutivno starije. Upravljam u vezi, ali žena možda može da bude dovoljno pametna i vremenom sama kaže: Ti si šef, a da neke svoje odluke i ciljeve sprovodi pod okriljem te parole ostavljajući svom muškarcu da se u vezi oseća kao glavni. Tek nakon godinu, dve ili tri shvatiš da si u stvari nesvesno podlegao tome i da se ono što žena naumi ipak ostvarilo. Zato smatram da su žene one koje upravljaju na duge staze, ali naravno samo one pametne. Druge, koje se, pak, konfrontiraju u startu i odmah ulaze u raspravu, same sebi seku granu na kojoj sede i tako sprečavaju mogućnost da im se bilo šta dobro desi u budućnosti.
Story: Mogu li da vas privuku one koje se u startu konfrontiraju?
- Ne, jer ne volim preke i isključive osobe.
Story: Kada ste u vezi, možete li da se kontrolišete pred iskušenjima i izazovima koji vam se pružaju sa strane?
- Mislim da mogu.
Story: Izjavili ste da najlepše pesme stvarate kada ste emocionalno rastrojeni. Znači li to da trenutno u vašem studiju nastaju najlepše note, budući da ste odnedavno soler?
- Čovek može da bude emotivno ispunjen, a kreativno potpuno prazan i obrnuto. Ali, može da bude uspešan i na polju emocija, kao i u domenu kreativnosti. Sve kombinacije su u opticaju. Trenutno sam veoma kreativan, ali ne znam kojim povodom. Možda sam akumulirao mnogo potiskivanih ideja pa ih sada ispoljavam na kreativan način. Non-stop pišem, ali ni sam ne mogu da odgonetnem uzrok tolikog kreativnog naboja.
Story: Šta vas je navelo da sa svojom dugogodišnjom partnerkom nikada ne izađete u javnost, iako je vaša veza bila veoma ozbiljna?
- Nije tačno da sa svojom vezom nisam izlazio u javnost, samo što ja nisam tabloidna ličnost i čovek koji takvim pričama gradi karijeru. Ne guram nekoga koga volim u kandže tabloidnih novinara koji, kada je o meni reč, uglavnom imaju cilj da pokvare sve što radim i sve što je dobro.
Story: Znači li to da smatrate kako su vam tabloidi pokvarili vezu?
- Niko ništa nije pokvario, samo ponavljam da se svojom vezom nisam hvalisao u javnosti, a gde god da sam se pojavio sa svojom devojkom, ja sam je tako i predstavio - kao svoju devojku.
Story: Jeste li trenutno soler ili ne?
- Ne znam ni sam šta sam trenutno. Sebe sam prethodno preispitao i stekao jedno mišljenje, a sada preispitujem vezu.
Story: Da li ste se uplašili sigurnosti koju vam je pružala emotivna luka u kojoj ste bili ili ste u toj vezi prepoznali izvor nespokoja u svojoj duši?
- Uplašio sam se nesigurnosti koja možda potiče iz milion raznih primera i situacija, ali meni je najvažnije beskrajno poverenje u nekoga, kako u ljubavnom, tako i u prijateljskom odnosu.
Story: Znači li to da ste, pošto preispitujete vezu, vremenom izgubili poverenje u svoju partnerku?
- Poverenje može da traje, prestane, da se vrati ili nestane zauvek. A nekada ne znam ni šta je to što mi kod voljene osobe uliva poverenje. Ne bih to nazvao sumnjom, ali jednostavno se u jednoj situaciji razočaraš i potom počneš da zbog toga preispituješ neke druge situacije. Da li sam to uradio ja ili žena koju volim, nebitno je, ako je poverenje poljuljano u čitavom sklopu jednog emotivnog odnosa. Zato i nastaje problem.
Story: Volite li samo jednu ženu i verujete li u ljubav za ceo život?
- Ranije sam verovao u ljubav za ceo život, ali više ne. Verujem da ljudi mogu da ostvare takvu ljubav, ali ja u svom primeru sve manje verujem u jednu ljubav za ceo život. Iza mene je nekoliko dugih i mnogo kratkih veza i sve manje mi se čini da je to izvodljivo za nekoga ko se bavi mojom profesijom, na način na koji ja to radim. Vremena se potpuno menjaju i često razmišljam o primeru svojih roditelja koji su četrdeset i pet godina u srećnom braku. Oni su tu ideju o jednoj ljubavi za ceo život uspeli da sprovedu, ali u nekom drugom vremenu. A u današnjoj eri digitalnog života, šanse da se normalan zaljubljeni čovek u ozbiljnom braku razvede, iznose 98 odsto. Šanse za ljude poput mene iznose jedan i po procenat više u korist razvoda, tako da sve više mislim da će ovo novo nakaradno vreme jednog dana govoriti umesto nas.
Story: Očekujete li od partnerke više razumevanja nego što ste vi u stanju da joj pružite?
- Moguće je i to ne sporim, ali verovatno je tako s nekim razlogom. Dosta stvari u mom životu tiču se ponajviše mog zanimanja, odnosno prirode posla kojim se bavim.
Story: Kakve devojke vam se dopadaju?
- Normalne, poštene i verne.
Story: Jeste li vi verni?
- Kada želim da budem veran, veran sam.
Story: Čime vam žene najčešće skreću pažnju na sebe, a šta vas odbija?
- Neposrednim i normalnim ponašanjem jer sam čovek koji voli jednostavnost, a ne privlačnost po svaku cenu. S druge strane, ne volim najpametnije, najglasnije žene i one koje bi da dominiraju po svaku cenu.
Story: U stvari, ne volite žene sa muškim osobinama?
- Recimo da bi se to tako moglo nazvati. Ne volim ni kada žene sebi previše daju na značaju i ta neskromnost mi ne prija.
Story: Mislite li za sebe da ste zavodnik?
- Zna se šta ta reč znači. Poenta je jedino u tome da li muškarac zavodi svesno ili se to dešava samo od sebe. Biti zavodnik je jedno, a drugo je da li sam to diriguješ ili se to dešava samo od sebe.
Story: U kojoj ste vi od ove dve kategorije?
- Živ i zdrav muškarac mora bar malo da voli da zavodi. Sama činjenica da nekog možeš zavesti na najnežniji i najfiniji način, može i te kako da prija muškarcu.
Story: Vama se kvalifikacija zavodnika dodeljuje i zbog broja poznatih dama koje ste zaveli. Koliko ima istine u pričama da ste se zabavljali s raznim ženama iz javnog sveta?
- Vi možete reći da je spisak dug i srećom ga nemate ispred sebe da bih ga komentarisao. (Smeh) Šalu na stranu, to je moja stvar i nije fer da komentarišem takve stvari jer poštujem nečiju privatnost i današnji život.
Story: Šta za vas podrazumeva prevara?
- Fizički čin prevare mi je presudan, ali čak i on može da bude minoran ako do toga nije došlo s predumišljajem. Postoji situacija koja se često pominje u raznim aferama i kada je neko od aktera prevare bio pijan. To za mene ima smisla jer situacija može da se otrgne kontroli na ovaj ili onaj način, ali ako to neko učini trezan i planski tako što svesno odabere osobu s kojom će izvesti sam čin prevare, onda teško mogu da kažem da se takva stvar desila slučajno, već u toj vezi verovatno postoji dublji problem.
Story: Jeste li bar nekada varali u pijanom stanju?
- Bio sam akter svih nabrojanih situacija za svoje trideset i tri godine i sve su mi vrlo poznate. U trenucima kada sam bio najležerniji i najopušteniji u nekim vezama, desilo mi se da i ja prevaru osetim na svojoj koži jer sam bio siguran u sebe i smatrao da do toga nikada neće doći.
Story: Da li ste tada opraštali prevare?
- Nekada da, nekada ne, ali nikada nakon toga nisam ostajao u vezi sa ženom koja me je prevarila. Ipak, smatram da je sve to za ljude jer ako nisam bio tu kada sam nekoj svojoj bivšoj devojci bio potreban, trebalo je da znam da ništa bolje nisam mogao ni da očekujem. Isto tako, da ona nije bila tu za mene, ja bih našao drugu. Napominjem da nikada nisam bio prevaren u ozbiljnoj vezi, a toga je bilo u nekim vrlo labavim odnosima. Žena koja bi odlučila da me zameni, svakako mi više ne bi bila ona koju sam hteo za sebe.
Story: Kakvi ste kada patite? U čemu tražite i nalazite utehu?
- Pesmama iskazujem ono što je između mene i voljene osobe ostalo neizrečeno, ali ne bih to nazvao patnjom.
Story: Jeste li skloni depresiji zbog eventualnog nespokojstva u ljubavnom životu?
- Po prirodi nisam depresivan čovek. Vrlo sam dobrog raspoloženja i sve negativne stvari okrenem na drugu stranu.
Story: Predstavlja li vam alkohol nešto više od trenutnog zadovoljstva?
- Generalno, na nastupima ne pijem, mada može da mi prija pivo, kao i pelinkovac. Dva gorka lista mogu da mi budu dobra podloga pred nastup, a kada ožednim, prija mi pivo. Posle koncerta, mogu da pijem i da se opustim, a dok radim, to ne volim. Alkohol može da bude dobar i loš drug, sve što je u granicama normale za mene je prihvatljivo.
Story: Imate li utisak da ponekad prelazite granicu u piću?
- Ranije sam prelazio granicu, ali više ne. Znao sam da zaređam sa danonoćnim provodima, ali sada to ne radim i prevazišao sam te stvari. Kada ste mladi, sve novo što se pojavi, obuzima vas na razne načine, a svako bi sam trebalo da prepozna hoće li piti litre rakije, vina ili će biti sportski tip koji ne konzumira alkohol.
Story: Zbog čega niste zagovornik braka?
- Zato što me svi ti izvikani aršini strašno nerviraju. Brak je samo peripetija više. Ja sam zagovornik venčanja u crkvi, ali nikako takozvanog građanskog venčanja za papire i to mi je notorna glupost i jedna od ružnijih stvari patrijarhata. U vremenu u kome su velike šanse da se veza raspadne, brak mi je samo jedno maltretiranje više. Žena s kojom živite bez papira, posle dve godine zajedničkog života ima isti status kao ona sa kojom ste se zakonski venčali, tako da nema razloga opterećivati se brakom. Moj brat, recimo, nije oženjen, ima dve ćerke i sa svojom porodicom živi fenomenalno. To mi je najbolji primer kako dvoje normalnih ljudi žive savršeno i bez socijalističkih predrasuda.
Story: Da li ste do sada bili u iskušenju da se venčate u crkvi?
- Nisam sklapao brak, ali ponavljam, ako ga budem sklapao, uradiću to samo u crkvi. Teško da ću se venčavati po opštinama i raznim drugim prostorijama.
Story: Kažu da se crkveni brak teže raskida…
- Ako čista srca prekineš brak koji si sklopio i sam si pošteniji pred Bogom jer bolje je nešto prekinuti na vreme, nego raditi loše stvari i sebi i svom partneru. Ako naša volja više nije naša, onda nije ni Božja i takav brak bi trebalo prekinuti.
Story: Priželjkujete li da se, u skorije vreme, ostvarite u ulozi oca ili ste tu ulogu donekle isprojektovali na vaše bratanice Vladanu i Sofiju?
- Kao posmatraču, veoma mi se dopada taj njihov svet, ali kada malo duže vremena provedem sa decom svog brata, shvatim da su to ogromne obaveze. Voleo bih da budem u situaciji da možda moram da odaberem između karijere i dece jer bih u tom slučaju odabrao decu i posvetio se njima.
Story: Hoćete li se opirati očinstvu ako vam se ono desi spontano?
- Ne bih se opirao u tom slučaju.
Story: Jeste li u ljubavnim i prijateljskim odnosima racionalni ili se srčano predajete?
- Sa prijateljima uglavnom stupam u odnose srcem, što mi je možda mana, mada ja mislim da je to moja vrlina i da je tuđi problem što to neko ne zna da poštuje kod mene.
Story: Šta vas ispunjava osim muzike, motora, brodova?
- Fotografija kojom se odmalena bavim i veliki sam ljubitelj fotoaparata, objektiva, postprodukcije... To mi je pasija i planiram da u bliskoj budućnosti dosta putujem i fotografišem sve što mi privuče pažnju.
Otkako se pojavio na domaćoj muzičkoj sceni, pop zvezda Vlado Georgiev mami uzdahe lepšeg pola, a njegove navodne romanse sa poznatim damama, godinama su uzburkavale javnost. S nekima je bio u ozbiljnoj vezi, druge su ga samo nakratko zavele, a jedina koja se uz njegovo ime pominje već tri godine jeste šarmantna Irena Market koja je bila zaposlena u njegovoj firmi VGart i neko vreme obavljala funkciju Vladinog PR menadžera. Nedavno su tabloidi objavili da je neuhvatljivi Barba ipak raskinuo vezu sa svojom dugogodišnjom partnerkom, a u intervjuu za Story, neposredno pred koncerte koje će pet dana zaredom, počevši od 23. decembra, održavati u Operi i teatru Madlenianum, Georgiev je odlučio da prvi put progovori o tome kakav je u ljubavnim odnosima, kao i da odgonetne svoj trenutni ljubavni status.
Story: Pripremate li se na poseban način za predstojeće nastupe u Madlenianumu?
- Sve zavisi od toka proba, ali nema tu nekog posebnog spremanja. Bitno je da se fokusirate na ono što je u ovom slučaju važno, a to je akustična svirka i upravo taj drugačiji zvuk jeste ono što karakteriše predstojeće koncerte u Madlenianumu. Svaka svirka, pa čak i ona u klubovima, ima neku svoju specifičnost, a s duge strane, na velikim koncertima mnogo je energije koja teče među svima nama. Kada je reč o koncertima u Madlenianumu, akcenat je na intimi i tišini. Kvalitet ima prednost nad zabavom, a euforija će se ogledati u tome da publici pružim upravo ono što su i očekivali u jednom takvom prostoru.
Story: Znači li to da će svaki segment koncerta biti brižljivo isplaniran?
- Nadam se da će, za početak, prisutni isključiti mobilne telefone. (Smeh). Uglavnom ću svirati laganije numere, ali i neke strane, što ranije nisam radio na koncertima, a nadam se da će se čuti i neka nova pesma.
Story: Priča se da će vam se na sceni pridružiti i neko od glumaca.
- Sve što vredi u takvom ambijentu, pokušaću da prikažem publici pa u skladu s tim postoji mogućnost da se sa mnom na sceni nađe i neko od glumaca. Ali, neka to ostane slatko iznenađenje za one koji će doći na koncert.
Story: U poslednje vreme počeli ste intenzivno i da vežbate. Koliko je u svemu tome važna fizička forma?
- Važno je to što osećam da telo može da podnese i iznese veliki deo mojih ambicija i unutrašnjih želja. Teško je biti energičan, a to ne istrpeti i telesno. Mislim da svaki ozbiljan glumac, muzičar ili političar mora da bude u dobroj telesnoj kondiciji da bi dobro obavljao svoj posao. Sport i ishrana su izuzetno važni elementi života.
Story: U kojoj je fazi vaš novi album?
- Iako je album trebalo da izađe početkom 2009. godine, prolongirao sam to kako bi svi elementi bili po najvišim standardima. U međuvremenu, napisao sam puno novih pesama koje mi se trenutno jako dopadaju i srećan sam što će se one naći na albumu.
Story: Pre desetak dana održali ste humanitarni koncert za decu iz doma u Sremčici, ali imali i nastup u Subotici, čiji je prihod namenjen Domu za decu i omladinu Kolevka. Šta vas na to motiviše?
- Satisfakcija mi je to što sam u situaciji da pomognem i činim to isključivo zbog unutrašnjeg zadovoljstva. Ničiji osmeh i sreću ne možeš kupiti novcem, ali ako si u situaciji da onim što jesi nekoga usrećiš, onda bi to trebalo i da činiš. Svaki put kada odem u bilo koju ustanovu i nekoga na taj način usrećim, veoma se dobro osećam jer se tom prilikom u meni akumulira posebna vrsta energije koja je jedinstvena i iznad je svih drugih emocija u meni.
Story: Da li je uspeh slađi kada se gradi postepeno?
- Ništa dobro ne može da se napravi na brzinu. Uspeh je relativna stvar i uglavnom se svodi na zadovoljstvo u sadašnjosti. Ako si bio uspešan u prošlosti, ne znači da si sada uspešan, niti da ćeš to biti u budućnosti. S druge strane, možeš nešto veoma dugo da praviš i za kratko vreme da ga srušiš. Na primer, odlaganje svog novog albuma ne smatram neradom ili zastojem u radu, već pažljivim osmatranjem svega što bi trebalo da uradim, a da pri tom ne srušim ništa od onoga što sam do sada napravio.
Story: Kako sada gledate na period kada ste se preselili u Beograd?
- Ne postoji nijedno mesto koje tako srdačno prima ljude sa strane kao Beograd, bez obzira na to ko su i odakle dolaze. Možda je u jednom trenutku život bio surov prema meni jer sam bio dosta mlad za mnoge stvari koje sam proživljavao i nimalo mi nije bilo ružičasto u pojedinim trenucima. Ali, život se sastoji koliko od sreće, toliko i od poteškoća i ne može svaki dan da mi bude lep, kao što i svakom uspehu ne prethodi izležavanje, već ozbiljan rad.
Story: Od čega ste živeli u periodu hiperinflacije?
- Bilo mi je veoma teško za vreme hiperinflacije i ne želim da se to vreme ikada ponovi. Bila je umetnost preživeti, recimo, 1992. godinu. Muzički instrumenti koštali su kao i sada, a pevalo se za jednu ili dve marke za veče. Međutim, inflacija iz ove perspektive ima i smešnu stranu jer smo svi bili milijarderi, a niko zapravo nije imao ni deset maraka u džepu, pošto toliko nije vredela, na primer, novčanica s Njegoševim likom od 500 milijardi, koje se dobro sećam.
Story: Tada ste boravili u jednom od najjeftinijih hotela u Beogradu. Kako ste tamo dospeli?
- Živeo sam sa izbeglicama u hotelu Turist u Sarajevskoj ulici, tamo sam otišao jer je najjeftiniji, pošto za drugu vrstu smeštaja nisam imao novca, a ne pripadam kategoriji ljudi koji se uvaljuju na stanovanje kod tetaka, ujaka, stričeva jer nikome ne volim da smetam ili remetim kućnu atmosferu. Bilo je to baš u periodu kada sam pevao za pola miliona dinara, a polovinu davao za kutiju cigareta. Želeo sam da budem svoj na svome. Bio je to vrlo mučan period za mene. Sećam se da u jednom periodu, zbog restrikcija električne energije, nije bilo grejanja pa sam od recepcionara u trećoj smeni iznajmljivao grejalicu na struju kojom sam se grejao noću i ranom zorom ustajao da mu je vratim pre početka prve smene. Recepcionar je tako od moje naknade imao novca za cigarete, a ja sam se noću grejao da se ne bih budio ukočen od hladnoće.
Story: Jeste li se saživljavali sa sudbinom izbeglica u vašem neposrednom okruženju?
- Dešavalo se da po povratku sa svirke na stepenicama hotela srećem žene koje plaču jer su nekoga izgubile, ostale bez doma ili su plakale zbog nemaštine. Ostajao sam po čitavu noć u razgovorima s njima, ali su mi te situacije ujedno pomogle i da shvatim kako lično uopšte nisam bio u lošoj poziciji jer iako nisam imao dovoljno novca, ništa mi se loše nije dešavalo pa sam spokojan odlazio da spavam, čak i bez grejalice.
Story: Živeći u takvim uslovima, jeste li verovali da ćete jednog dana biti uspešan muzičar?
- Bilo je moguće poverovati u to i ja sam verovao. Sačuvalo me je strpljenje koje imam i od njega zavisi mudrost svake ljudske odluke. Radio sam na sebi i čekao pravi trenutak da sve svoje ambicije lično ostvarim. Zahvaljujući tom strpljenju i veri u ono što radim i što nameravam da radim, mogu da kažem da sam oduvek verovao u uspeh.
Story: Da li ste se plašili nemaštine?
- Nisam, ali razumem ljude koji se plaše nemaštine i to su uglavnom oni koji potiču iz siromašnih porodica. Iako sam sve imao, ja sam od kuće otišao da bih radio i zarađivao svoj novac. Moji roditelji nisu tada najbolje razumeli moju odluku da sam radim i zarađujem, ali to je bila stvar mog opredeljenja jer sam hteo da budem svoj.
Story: Pre nego što ste došli u Beograd, po Crnogorskom primorju pevali ste uglavnom u turističkim objektima. Imaju li ti nastupi sličnosti s onim što je kasnije usledilo u Beogradu?
- Pevao sam u lokalima u koje su uglavnom dolazili stranci, ali su ratna zbivanja početkom devedesetih godina oterala strane goste, a mene stavila u situaciju da učim naše pesme. Bio je to moj prvi kontakt sa domaćom muzikom, a potom sam počeo i da pišem pesme na srpskom.
Story: Ali, uzor vam je i dalje bio Stivi Vonder.
- Da, i sada je. (Smeh)
Story: Jeste li talentovaniji da zaradite ili potrošite novac?
- Kralj sam za trošenje novca i to toliko dobro radim da bi me zaista trebalo krunisati. Ja sam od onih koje novac svrbi i ako ne kupim neku muzičku opremu ili nešto drugo što me ispunjava, taj novac nestane brzinom svetlosti iz mojih ruku.
Story: Koliko novac menja ljude?
- Mnogo, a zbog toga ga i ne zadržavam mnogo jer se plašim da i mene ne promeni.
Story: Kako vam uspeva da ne podlegnete uticaju novca?
- Oni koji ne spoznaju na pravi način bogatstvo i slavu koje su stekli, menjaju svoju ličnost i poznajem nekoliko kolega koje, recimo, obožavaju da gledaju svoje spotove na televiziji, što je meni nepojmljivo. Znam i neke kolege koje slušaju svoju muziku, na primer u kolima, što ja takođe nikada ne bih radio. Slušati sebe i pričati da si napisao dobru pesmu, za mene je narcisoidno i bespotrebno. Poznajem i one koji se nisu promenili i s kojima na istom nivou razgovaram i družim se, kao u periodu pre moje i njihove popularnosti.
Story: Da li u vašem okruženju ima podjednako mesta za siromašne i bogate?
- Ima mesta za svakoga, sve dok u tuđim postupcima prema meni, ne prepoznam gordost koju ne bih želeo da prepoznam ni kod sebe.
Story: Kako ste došli do tog stepena samopouzdanja pa se nimalo ne ustručavate da pokažete zube mnogim uticajnim ljudima?
- Sve sam lično stvorio. Čist sam kao suza i nikome ništa ne dugujem. Ništa nisam stekao tuđim novcem i radom. Ta vrsta osećaja je, zapravo, moj najveći komfor i ne bih voleo da to ikada izgubim. Za mene je najvažnije da budem svoj na svome.
Story: Šta vas navodi da se borite za autorska prava?
- Naspram troškova i kredita koje imam na godišnjem nivou, prihod od autorskih prava koji dobijam je zanemarljiv i zato mi u toj borbi korist nije nikakav motiv. Ali, pitanje autorskih prava je pre svega stvar etike. Postoji toliko vrhunskih autora koji nemaju osnovne uslove za život, a iza njih su fantastična dela koja se i danas izvode. Zbog takvih se borim jer možda jednog dana ni ja neću imati uslove za život, a iza mene će ostati hitovi. Taj novac pripada autorima, a to što je neko umislio kako ne treba da plati eksploataciju tuđeg dela, odnosno intelektualne svojine, njegov je problem jer će jednog dana morati da odgovara i plati. To je stvar principa i samopoštovanja, poštovanja kolega i posla kojim se bavim.
Story: Plašite li se nekoga?
- Ne plašim se nikoga osim Boga jer onaj ko u životu ispravno postupa, nema razloga za bilo kakav strah.
Story: Praštate li onima koji vas povređuju?
- Nisam ni znao koliko umem da praštam, ali oprostio sam toliko glupe stvari za koje sam donedavno mislio da je to nemoguće. Desila mi se serija razočaranja u razne ljude i sve sam to u sekundi oprostio, a potom duži period razmišljao o tome i shvatio da radim dobru stvar. Mogu da budem isključiv kada je reč o mišljenju na neku temu, da zauzmem čvrst stav i ne odstupam od onoga što sam obećao, ali znam i da oprostim. Vrlo sam dosledan u svojim odlukama i moje ne je stoprocentno ne. Ako nešto ne želim, ne postoji novac koji me može navesti na suprotno. Ali, ljudima bi trebalo praštati jer tako možda nešto i nauče. Razočaranje koje ostaje kao trag nakon oproštaja, nešto je što nikada ne zaboravljam, što ne znači da ne mogu da radim i živim s onima kojima sam oprostio.
Story: Koliko često kažete izvini? Umete li da se pokajete i priznate grešku?
- Kao što brzo planem, tako uvek prvi kažem i izvini, mada sam retko kad loše volje i teško me je izvesti iz takta. Ipak, spreman sam da se izvinim i onda kada moje izvini može da spreči dalji negativan razvoj situacije, čak i ako možda ne mislim da je druga strana u pravu.
Story: Stiče se utisak da devojke teško mogu emotivno da vas vežu za sebe?
- Pre svega, sebe vrlo lako nalazim u svom svetu emocija i ne pišem o tuđem, već o ličnom životu koji najbolje poznajem jer ne mogu da pišem o nečemu što se nije desilo. Vrlo me je teško vezati i svestan sam da nijednoj ženi koja je bila ili će biti sa mnom, nije i neće biti lako.
Story: Mislite li za sebe da ste težak čovek?
- Ne, mislim da sam samo vrlo realan i nisam od onih kojima bilo ko može tek tako da upravlja. Radije bih rekao da sam precizan i težim perfekcionizmu u profesionalnom smislu. To mnogi često doživljavaju drugačije pa neko ko me ne poznaje, može da pomisli ili da sebi priušti luksuz i kaže kako sam težak. Imam dosta prijatelja s kojima se nikada i ni oko čega nisam posvađao, pošto naši odnosi funkcionišu toliko jednostavno i lagano da ne postoji ništa što bi moglo da nas poremeti. Problem nastaje tamo gde ljudi ne mogu da obuzdaju svoju sujete i lični ego. Ja sam svoj najveći kritičar.
Story: Upravljate li isključivo vi i kada ste u vezi?
- Da, ali može doći do situacija i u kojima se ne zna ko tu, u stvari, upravlja. Žene su suviše kompleksne i nedokučive nama muškarcima. Mislim da su skrojene od drugih materijala, pametnije su od nas, kao i evolutivno starije. Upravljam u vezi, ali žena možda može da bude dovoljno pametna i vremenom sama kaže: Ti si šef, a da neke svoje odluke i ciljeve sprovodi pod okriljem te parole ostavljajući svom muškarcu da se u vezi oseća kao glavni. Tek nakon godinu, dve ili tri shvatiš da si u stvari nesvesno podlegao tome i da se ono što žena naumi ipak ostvarilo. Zato smatram da su žene one koje upravljaju na duge staze, ali naravno samo one pametne. Druge, koje se, pak, konfrontiraju u startu i odmah ulaze u raspravu, same sebi seku granu na kojoj sede i tako sprečavaju mogućnost da im se bilo šta dobro desi u budućnosti.
Story: Mogu li da vas privuku one koje se u startu konfrontiraju?
- Ne, jer ne volim preke i isključive osobe.
Story: Kada ste u vezi, možete li da se kontrolišete pred iskušenjima i izazovima koji vam se pružaju sa strane?
- Mislim da mogu.
Story: Izjavili ste da najlepše pesme stvarate kada ste emocionalno rastrojeni. Znači li to da trenutno u vašem studiju nastaju najlepše note, budući da ste odnedavno soler?
- Čovek može da bude emotivno ispunjen, a kreativno potpuno prazan i obrnuto. Ali, može da bude uspešan i na polju emocija, kao i u domenu kreativnosti. Sve kombinacije su u opticaju. Trenutno sam veoma kreativan, ali ne znam kojim povodom. Možda sam akumulirao mnogo potiskivanih ideja pa ih sada ispoljavam na kreativan način. Non-stop pišem, ali ni sam ne mogu da odgonetnem uzrok tolikog kreativnog naboja.
Story: Šta vas je navelo da sa svojom dugogodišnjom partnerkom nikada ne izađete u javnost, iako je vaša veza bila veoma ozbiljna?
- Nije tačno da sa svojom vezom nisam izlazio u javnost, samo što ja nisam tabloidna ličnost i čovek koji takvim pričama gradi karijeru. Ne guram nekoga koga volim u kandže tabloidnih novinara koji, kada je o meni reč, uglavnom imaju cilj da pokvare sve što radim i sve što je dobro.
Story: Znači li to da smatrate kako su vam tabloidi pokvarili vezu?
- Niko ništa nije pokvario, samo ponavljam da se svojom vezom nisam hvalisao u javnosti, a gde god da sam se pojavio sa svojom devojkom, ja sam je tako i predstavio - kao svoju devojku.
Story: Jeste li trenutno soler ili ne?
- Ne znam ni sam šta sam trenutno. Sebe sam prethodno preispitao i stekao jedno mišljenje, a sada preispitujem vezu.
Story: Da li ste se uplašili sigurnosti koju vam je pružala emotivna luka u kojoj ste bili ili ste u toj vezi prepoznali izvor nespokoja u svojoj duši?
- Uplašio sam se nesigurnosti koja možda potiče iz milion raznih primera i situacija, ali meni je najvažnije beskrajno poverenje u nekoga, kako u ljubavnom, tako i u prijateljskom odnosu.
Story: Znači li to da ste, pošto preispitujete vezu, vremenom izgubili poverenje u svoju partnerku?
- Poverenje može da traje, prestane, da se vrati ili nestane zauvek. A nekada ne znam ni šta je to što mi kod voljene osobe uliva poverenje. Ne bih to nazvao sumnjom, ali jednostavno se u jednoj situaciji razočaraš i potom počneš da zbog toga preispituješ neke druge situacije. Da li sam to uradio ja ili žena koju volim, nebitno je, ako je poverenje poljuljano u čitavom sklopu jednog emotivnog odnosa. Zato i nastaje problem.
Story: Volite li samo jednu ženu i verujete li u ljubav za ceo život?
- Ranije sam verovao u ljubav za ceo život, ali više ne. Verujem da ljudi mogu da ostvare takvu ljubav, ali ja u svom primeru sve manje verujem u jednu ljubav za ceo život. Iza mene je nekoliko dugih i mnogo kratkih veza i sve manje mi se čini da je to izvodljivo za nekoga ko se bavi mojom profesijom, na način na koji ja to radim. Vremena se potpuno menjaju i često razmišljam o primeru svojih roditelja koji su četrdeset i pet godina u srećnom braku. Oni su tu ideju o jednoj ljubavi za ceo život uspeli da sprovedu, ali u nekom drugom vremenu. A u današnjoj eri digitalnog života, šanse da se normalan zaljubljeni čovek u ozbiljnom braku razvede, iznose 98 odsto. Šanse za ljude poput mene iznose jedan i po procenat više u korist razvoda, tako da sve više mislim da će ovo novo nakaradno vreme jednog dana govoriti umesto nas.
Story: Očekujete li od partnerke više razumevanja nego što ste vi u stanju da joj pružite?
- Moguće je i to ne sporim, ali verovatno je tako s nekim razlogom. Dosta stvari u mom životu tiču se ponajviše mog zanimanja, odnosno prirode posla kojim se bavim.
Story: Kakve devojke vam se dopadaju?
- Normalne, poštene i verne.
Story: Jeste li vi verni?
- Kada želim da budem veran, veran sam.
Story: Čime vam žene najčešće skreću pažnju na sebe, a šta vas odbija?
- Neposrednim i normalnim ponašanjem jer sam čovek koji voli jednostavnost, a ne privlačnost po svaku cenu. S druge strane, ne volim najpametnije, najglasnije žene i one koje bi da dominiraju po svaku cenu.
Story: U stvari, ne volite žene sa muškim osobinama?
- Recimo da bi se to tako moglo nazvati. Ne volim ni kada žene sebi previše daju na značaju i ta neskromnost mi ne prija.
Story: Mislite li za sebe da ste zavodnik?
- Zna se šta ta reč znači. Poenta je jedino u tome da li muškarac zavodi svesno ili se to dešava samo od sebe. Biti zavodnik je jedno, a drugo je da li sam to diriguješ ili se to dešava samo od sebe.
Story: U kojoj ste vi od ove dve kategorije?
- Živ i zdrav muškarac mora bar malo da voli da zavodi. Sama činjenica da nekog možeš zavesti na najnežniji i najfiniji način, može i te kako da prija muškarcu.
Story: Vama se kvalifikacija zavodnika dodeljuje i zbog broja poznatih dama koje ste zaveli. Koliko ima istine u pričama da ste se zabavljali s raznim ženama iz javnog sveta?
- Vi možete reći da je spisak dug i srećom ga nemate ispred sebe da bih ga komentarisao. (Smeh) Šalu na stranu, to je moja stvar i nije fer da komentarišem takve stvari jer poštujem nečiju privatnost i današnji život.
Story: Šta za vas podrazumeva prevara?
- Fizički čin prevare mi je presudan, ali čak i on može da bude minoran ako do toga nije došlo s predumišljajem. Postoji situacija koja se često pominje u raznim aferama i kada je neko od aktera prevare bio pijan. To za mene ima smisla jer situacija može da se otrgne kontroli na ovaj ili onaj način, ali ako to neko učini trezan i planski tako što svesno odabere osobu s kojom će izvesti sam čin prevare, onda teško mogu da kažem da se takva stvar desila slučajno, već u toj vezi verovatno postoji dublji problem.
Story: Jeste li bar nekada varali u pijanom stanju?
- Bio sam akter svih nabrojanih situacija za svoje trideset i tri godine i sve su mi vrlo poznate. U trenucima kada sam bio najležerniji i najopušteniji u nekim vezama, desilo mi se da i ja prevaru osetim na svojoj koži jer sam bio siguran u sebe i smatrao da do toga nikada neće doći.
Story: Da li ste tada opraštali prevare?
- Nekada da, nekada ne, ali nikada nakon toga nisam ostajao u vezi sa ženom koja me je prevarila. Ipak, smatram da je sve to za ljude jer ako nisam bio tu kada sam nekoj svojoj bivšoj devojci bio potreban, trebalo je da znam da ništa bolje nisam mogao ni da očekujem. Isto tako, da ona nije bila tu za mene, ja bih našao drugu. Napominjem da nikada nisam bio prevaren u ozbiljnoj vezi, a toga je bilo u nekim vrlo labavim odnosima. Žena koja bi odlučila da me zameni, svakako mi više ne bi bila ona koju sam hteo za sebe.
Story: Kakvi ste kada patite? U čemu tražite i nalazite utehu?
- Pesmama iskazujem ono što je između mene i voljene osobe ostalo neizrečeno, ali ne bih to nazvao patnjom.
Story: Jeste li skloni depresiji zbog eventualnog nespokojstva u ljubavnom životu?
- Po prirodi nisam depresivan čovek. Vrlo sam dobrog raspoloženja i sve negativne stvari okrenem na drugu stranu.
Story: Predstavlja li vam alkohol nešto više od trenutnog zadovoljstva?
- Generalno, na nastupima ne pijem, mada može da mi prija pivo, kao i pelinkovac. Dva gorka lista mogu da mi budu dobra podloga pred nastup, a kada ožednim, prija mi pivo. Posle koncerta, mogu da pijem i da se opustim, a dok radim, to ne volim. Alkohol može da bude dobar i loš drug, sve što je u granicama normale za mene je prihvatljivo.
Story: Imate li utisak da ponekad prelazite granicu u piću?
- Ranije sam prelazio granicu, ali više ne. Znao sam da zaređam sa danonoćnim provodima, ali sada to ne radim i prevazišao sam te stvari. Kada ste mladi, sve novo što se pojavi, obuzima vas na razne načine, a svako bi sam trebalo da prepozna hoće li piti litre rakije, vina ili će biti sportski tip koji ne konzumira alkohol.
Story: Zbog čega niste zagovornik braka?
- Zato što me svi ti izvikani aršini strašno nerviraju. Brak je samo peripetija više. Ja sam zagovornik venčanja u crkvi, ali nikako takozvanog građanskog venčanja za papire i to mi je notorna glupost i jedna od ružnijih stvari patrijarhata. U vremenu u kome su velike šanse da se veza raspadne, brak mi je samo jedno maltretiranje više. Žena s kojom živite bez papira, posle dve godine zajedničkog života ima isti status kao ona sa kojom ste se zakonski venčali, tako da nema razloga opterećivati se brakom. Moj brat, recimo, nije oženjen, ima dve ćerke i sa svojom porodicom živi fenomenalno. To mi je najbolji primer kako dvoje normalnih ljudi žive savršeno i bez socijalističkih predrasuda.
Story: Da li ste do sada bili u iskušenju da se venčate u crkvi?
- Nisam sklapao brak, ali ponavljam, ako ga budem sklapao, uradiću to samo u crkvi. Teško da ću se venčavati po opštinama i raznim drugim prostorijama.
Story: Kažu da se crkveni brak teže raskida…
- Ako čista srca prekineš brak koji si sklopio i sam si pošteniji pred Bogom jer bolje je nešto prekinuti na vreme, nego raditi loše stvari i sebi i svom partneru. Ako naša volja više nije naša, onda nije ni Božja i takav brak bi trebalo prekinuti.
Story: Priželjkujete li da se, u skorije vreme, ostvarite u ulozi oca ili ste tu ulogu donekle isprojektovali na vaše bratanice Vladanu i Sofiju?
- Kao posmatraču, veoma mi se dopada taj njihov svet, ali kada malo duže vremena provedem sa decom svog brata, shvatim da su to ogromne obaveze. Voleo bih da budem u situaciji da možda moram da odaberem između karijere i dece jer bih u tom slučaju odabrao decu i posvetio se njima.
Story: Hoćete li se opirati očinstvu ako vam se ono desi spontano?
- Ne bih se opirao u tom slučaju.
Story: Jeste li u ljubavnim i prijateljskim odnosima racionalni ili se srčano predajete?
- Sa prijateljima uglavnom stupam u odnose srcem, što mi je možda mana, mada ja mislim da je to moja vrlina i da je tuđi problem što to neko ne zna da poštuje kod mene.
Story: Šta vas ispunjava osim muzike, motora, brodova?
- Fotografija kojom se odmalena bavim i veliki sam ljubitelj fotoaparata, objektiva, postprodukcije... To mi je pasija i planiram da u bliskoj budućnosti dosta putujem i fotografišem sve što mi privuče pažnju.
Vlado Georgiev: Još ne razmišljam o porodici 21.03.2010.
Pop zvezda Vlado Georgiev otkriva šta ga vezuje za Novi Sad i Sarajevo gde ovih dana nastupa u okviru svoje regionalne turneje i ističe kako mu nesputani duh mladosti još ne dozvoljava da se skrasi
Pop zvezda Vlado Georgiev nastavlja sa svojom uspešnom Gorki list regionalnom akustik turnejom, pa nakon Sarajeva ove nedelje odlazi za Novi Sad, gde će pevati 15. i 16. marta u Srpskom narodnom pozorištu. Ipak, za Srpsku Atinu vežu ga izuzetno lepe privatne uspomene, zbog kojih se rado vraća u ovaj vojvođanski grad.
- Uvek mi je drago da nastupam u Novom Sadu u kojem su ljudi topli i opušteni. Zato često i dolazim u taj grad, u kojem sam još 2004. kupio stan. Inače, dok pevam u ovom gradu, sa bine odmah primetim da su Novosađanke najlepše žene – kaže Vlado koji je još pun utisaka iz Sarajeva gde je sedmog marta, ali i na Dan žena, zabavljao Sarajke i Sarajlije.
- Za Sarajevo me najviše veže detinjstvo i svi moji zimski raspusti, koje sam uglavnom u njemu provodio. Moja majka je rođena Sarajka, što je bio razlog mojih čestih odlazaka u prestonicu Bosne i Hercegovine. To je zaista vrlo značajan i poseban grad u mom životu. Duh koji njime kruži potpuno je jedinstven, kao i neprevaziđeni humor njegovih stanovnika. Svaki put se po povratku iz Sarajeva osećam posebno. Prezadovoljan sam koncertima koje sam nedavno tamo održao, baš kao i vernom publikom koja me je dugo čekala. Ta dva koncerta mi mnogo znače i dali su mi jednu novu viziju u karijeri – ističe Georgiev koji i dalje sebe ne može da zamisli u okvirima mirnog porodičnog života.
- O porodici još ne razmišljam, trenutno mi se svira, druži, živi... Svaki čovek razmišlja o starenju i to je prirodno. Ipak, smatram da je duh najvažniji. Poznajem mnoge mlade ljude koji su duhom znatno stariji, kao i one u dobrim godinama koji žive kao da su u cvetu mladosti. To je stvar prirode i poimanja života – opisuje Vlado, u čiju čast je prošle nedelje na Sajmu automobila u Beogradu predstavljen novi model automobila Audi A3 Sportback Limited Edition Vlado Georgiev. Ovo je prvi put u zemlji, ali i regionu, da model automobila dobija potpis javne ličnosti, te stoga ovaj poduhvat predstavlja veliku čast za popularnog pevača koji će na proleće objaviti dugo očekivani album pod nazivom Daljina.
Pop zvezda Vlado Georgiev nastavlja sa svojom uspešnom Gorki list regionalnom akustik turnejom, pa nakon Sarajeva ove nedelje odlazi za Novi Sad, gde će pevati 15. i 16. marta u Srpskom narodnom pozorištu. Ipak, za Srpsku Atinu vežu ga izuzetno lepe privatne uspomene, zbog kojih se rado vraća u ovaj vojvođanski grad.
- Uvek mi je drago da nastupam u Novom Sadu u kojem su ljudi topli i opušteni. Zato često i dolazim u taj grad, u kojem sam još 2004. kupio stan. Inače, dok pevam u ovom gradu, sa bine odmah primetim da su Novosađanke najlepše žene – kaže Vlado koji je još pun utisaka iz Sarajeva gde je sedmog marta, ali i na Dan žena, zabavljao Sarajke i Sarajlije.
- Za Sarajevo me najviše veže detinjstvo i svi moji zimski raspusti, koje sam uglavnom u njemu provodio. Moja majka je rođena Sarajka, što je bio razlog mojih čestih odlazaka u prestonicu Bosne i Hercegovine. To je zaista vrlo značajan i poseban grad u mom životu. Duh koji njime kruži potpuno je jedinstven, kao i neprevaziđeni humor njegovih stanovnika. Svaki put se po povratku iz Sarajeva osećam posebno. Prezadovoljan sam koncertima koje sam nedavno tamo održao, baš kao i vernom publikom koja me je dugo čekala. Ta dva koncerta mi mnogo znače i dali su mi jednu novu viziju u karijeri – ističe Georgiev koji i dalje sebe ne može da zamisli u okvirima mirnog porodičnog života.
- O porodici još ne razmišljam, trenutno mi se svira, druži, živi... Svaki čovek razmišlja o starenju i to je prirodno. Ipak, smatram da je duh najvažniji. Poznajem mnoge mlade ljude koji su duhom znatno stariji, kao i one u dobrim godinama koji žive kao da su u cvetu mladosti. To je stvar prirode i poimanja života – opisuje Vlado, u čiju čast je prošle nedelje na Sajmu automobila u Beogradu predstavljen novi model automobila Audi A3 Sportback Limited Edition Vlado Georgiev. Ovo je prvi put u zemlji, ali i regionu, da model automobila dobija potpis javne ličnosti, te stoga ovaj poduhvat predstavlja veliku čast za popularnog pevača koji će na proleće objaviti dugo očekivani album pod nazivom Daljina.
Jedan stariji clanak !
Trenutno je u studiju i sprema novi album. Vlado Georgiev je s prvim albumom “Navika” zbrisao konkurenciju u pop muzici, ako ju je uopšte i imao, jer su njegove pesme brzo postale veliki hitovi, pre svih “Zbogom ljubavi”. Mnogi s nestrpljenjem očekuju novi album ne bi li videli šta će to novo Vlado da ponudi i da li je kadar da ponovi uspeh debi albuma ili ode i korak dalje. Kao pravi ljubazni domaćin dočekao nas je u studiju, svojoj novoj kući iz koje ne izlazi već 20-ak dana, a planira da tu “živi” do kraja marta i rada na albumu. Imali smo privilegiju i da čujemo neke nove pesme i naša prognoza je da će Vlado ponovo napraviti pometnju kada objavi drugi album. Za sada je sigurno da će album objaviti “Goraton”, a o ostalom Vlado kaže: Vlado Georgiev: Mnogi kažu da sam sam sebi postavio domaći zadatak jer je prvi album bio izuzetno dobar. Napravio sam stvarno sebi veliki posao sa ovim novim albumom, ali mislim da tako treba. Bilo bi glupo da sam se nešto štedeo na prvom albumu, kako bi sledeći bio bolji. Želeo bih da drugi album bude bolji od prvog i da na taj način sebi napravim ustoličenje na ovom mestu gde sam sada.
Živiš u studiju i radiš brzim tempom na novim pesmama. Da li ti nedostaje vreme?
Vlado Georgiev: Ja sam neko ko voli da izlazi, da se provodi, da luta i skita, da se zabavlja. Hiperaktivna sam osoba i mnogo vremena sam potrošio na lično uživanje. Ne žalim zbog toga, ali sada moram da platim cenu. Preselio sam se u studio kako ne bih gubio vreme i radim 15 sati dnevno. To je ubitačan tempo i tako će biti do kraja marta. Da bih ljudima ilustrovao, to je kao da u normalnom tempu radiš devet meseci.
Kakav će biti novi album?
Vlado Georgiev: Imaće jednu atmosferu i zvuk baš kao i prvi. Imaće jednu glavnu temu, a to je ljubav i tu nema šta da se lažemo. Ne bih pevao o nekim glupostima, kad mogu da pevam o najlepšoj stvari na svetu, a to je ljubav. Album će, što se ritma tiče, biti malo brži. Kao nastavak nekog mog muzičkog koncerta. Balade imam na prvom i to je OK, a sada idemo dalje. Sve pesme će biti u skladu jedna sa drugom, kao neki mali film. Trenutno sam u fazi selekcije, jer razmišljam o 30 pesama koje konkurišu da se nađu na albumu. Sigurno će biti najmanje 10 novih pesama, plus neki bonusi i druga iznenađenja. Prošli put je to bila jedna mala multimedia, a sada planiram da još nečim iznenadim one koji budu imali moj album. Ali, o tom kasnije!
Pesme s prvog albuma si posvetio bivšoj ljubavi. Da li ti je neka sada ponovo slomila srce kako bi imao inspiraciju za nove pesme? Vlado Georgiev: Ha, ha, ha... Nisam doživeo ljubavni krah. Mnogi kažu kad će novi album da vidimo šta mu se to desilo u proteklom periodu. Tačno je tako, sve te nove pesme su se desile. Možda se nisu sve desile ove godine, neke su od ranije, a neke su se desile juče i prekjuče. I tu je neka njihova snaga, što su istinite i realne i što su zaista doživljene.
Da li vodiš rat protiv nekih medija, konkretno tabloida?
Vlado Georgiev: Ne! Činjenica je da žuta štampa svuda postoji i da je vrlo čitana. Normalno mi je da to ljudi prelistaju iz neke lake i jeftine zabave. Čak i sam u poslednje vreme prelistam tabloide. Obično sam u društvu kada čitamo nešto o meni što nikada nisam rekao i smejemo se. Mislim da 90 odsto ljudi ne shvata ozbiljno te tekstove u takvim novinama, a oni koji veruju tabloidima i treba da im veruju, ako nisu za bolje. Treba da ih kupuju u tri premerka, da ih uvezuju i čuvaju kod kuće.
Ima nekih koji misle da si nadmen i opasan zbog tvog izraza lica. Koliko misliš za sebe da si težak ili lak za saradnju?
Vlado Georgiev: Za saradnju sam takav kakav sam! Ljudi koji misle kao ja, ili slično kao ja, koji misle da je kvalitet onoga što radiš najvažniji i da je utrošeno vreme u radu nebitno dokle god se ne stigne do najboljeg proizvoda, razumeju se sa mnom. Sa ljudima koji se ne foliraju radim savršeno i isto tako savršeno se razumem. Oni koji konstantno proučavaju moju psihu i nešto zaključuju prateći svaki moj pogled su takvi i njih ne možeš da promeniš. Takvi ljudi i šire razne nebulozne priče. Ja baš i ne znam da važim za nadmenog, ali da imam distancu prema ljudima koje ne poznajem to je tačno i po mom mišljenju i normalno. Dokle god sam se ljudima davao na prvu, mnoga poznastva su mi se vratila o glavu. Moram malo da branim svoje ja! Koliko misliš da su se danas, u eri napretka nauke i tehnike, ljudi pokvarili?
Vlado Georgiev: Užasno mnogo su se pokvarili. Uzmimo samo televiziju, koja je otuđila ljude. Umesto da se družiš sa prijateljima, sediš zakucan u fotelji i bleneš u ekran. Život napolju prolazi pored tebe, a ti sediš u kući i gledaš u ekran. Užas jedan! I što je najgore, gledaš po milioniti put iste priče i emisije. Televizor je po mom mišljenju upropastio civilizaciju. Na kraju krajeva, televizija ima i nekih dobrih stvari, ali ne zaboravimo da je ta televizija hiljadu puta ljude povela u rat, da je hiljadu puta ubedila tebe da je nešto dobro, a to nije, da te laže da je napolju 30 stepeni kada je 50 i da ti kaže da je minus tri, kad je minus devet... Dobro je da trezven čovek čupne po neku informaciju putem televizije, a nikako da uz nju gubi život.
Na kraju jedno lako pitanje: da li si zaljubljen?
Vlado Georgiev: Trenutno sam malo uskraćen za taj osećaj. Znam kakav je to osećaj, ali mi trenutno nedostaje. Možda zbog gungule oko mene i mašine u koju sam upao, nedostatka vremena ili sreće. Znam šta je, ali ga nemam!
Živiš u studiju i radiš brzim tempom na novim pesmama. Da li ti nedostaje vreme?
Vlado Georgiev: Ja sam neko ko voli da izlazi, da se provodi, da luta i skita, da se zabavlja. Hiperaktivna sam osoba i mnogo vremena sam potrošio na lično uživanje. Ne žalim zbog toga, ali sada moram da platim cenu. Preselio sam se u studio kako ne bih gubio vreme i radim 15 sati dnevno. To je ubitačan tempo i tako će biti do kraja marta. Da bih ljudima ilustrovao, to je kao da u normalnom tempu radiš devet meseci.
Kakav će biti novi album?
Vlado Georgiev: Imaće jednu atmosferu i zvuk baš kao i prvi. Imaće jednu glavnu temu, a to je ljubav i tu nema šta da se lažemo. Ne bih pevao o nekim glupostima, kad mogu da pevam o najlepšoj stvari na svetu, a to je ljubav. Album će, što se ritma tiče, biti malo brži. Kao nastavak nekog mog muzičkog koncerta. Balade imam na prvom i to je OK, a sada idemo dalje. Sve pesme će biti u skladu jedna sa drugom, kao neki mali film. Trenutno sam u fazi selekcije, jer razmišljam o 30 pesama koje konkurišu da se nađu na albumu. Sigurno će biti najmanje 10 novih pesama, plus neki bonusi i druga iznenađenja. Prošli put je to bila jedna mala multimedia, a sada planiram da još nečim iznenadim one koji budu imali moj album. Ali, o tom kasnije!
Pesme s prvog albuma si posvetio bivšoj ljubavi. Da li ti je neka sada ponovo slomila srce kako bi imao inspiraciju za nove pesme? Vlado Georgiev: Ha, ha, ha... Nisam doživeo ljubavni krah. Mnogi kažu kad će novi album da vidimo šta mu se to desilo u proteklom periodu. Tačno je tako, sve te nove pesme su se desile. Možda se nisu sve desile ove godine, neke su od ranije, a neke su se desile juče i prekjuče. I tu je neka njihova snaga, što su istinite i realne i što su zaista doživljene.
Da li vodiš rat protiv nekih medija, konkretno tabloida?
Vlado Georgiev: Ne! Činjenica je da žuta štampa svuda postoji i da je vrlo čitana. Normalno mi je da to ljudi prelistaju iz neke lake i jeftine zabave. Čak i sam u poslednje vreme prelistam tabloide. Obično sam u društvu kada čitamo nešto o meni što nikada nisam rekao i smejemo se. Mislim da 90 odsto ljudi ne shvata ozbiljno te tekstove u takvim novinama, a oni koji veruju tabloidima i treba da im veruju, ako nisu za bolje. Treba da ih kupuju u tri premerka, da ih uvezuju i čuvaju kod kuće.
Ima nekih koji misle da si nadmen i opasan zbog tvog izraza lica. Koliko misliš za sebe da si težak ili lak za saradnju?
 |
Vlado Georgiev: Užasno mnogo su se pokvarili. Uzmimo samo televiziju, koja je otuđila ljude. Umesto da se družiš sa prijateljima, sediš zakucan u fotelji i bleneš u ekran. Život napolju prolazi pored tebe, a ti sediš u kući i gledaš u ekran. Užas jedan! I što je najgore, gledaš po milioniti put iste priče i emisije. Televizor je po mom mišljenju upropastio civilizaciju. Na kraju krajeva, televizija ima i nekih dobrih stvari, ali ne zaboravimo da je ta televizija hiljadu puta ljude povela u rat, da je hiljadu puta ubedila tebe da je nešto dobro, a to nije, da te laže da je napolju 30 stepeni kada je 50 i da ti kaže da je minus tri, kad je minus devet... Dobro je da trezven čovek čupne po neku informaciju putem televizije, a nikako da uz nju gubi život.
Na kraju jedno lako pitanje: da li si zaljubljen?
Vlado Georgiev: Trenutno sam malo uskraćen za taj osećaj. Znam kakav je to osećaj, ali mi trenutno nedostaje. Možda zbog gungule oko mene i mašine u koju sam upao, nedostatka vremena ili sreće. Znam šta je, ali ga nemam!
Malo vise o Vladu :)
Vlado Georgiev, pjevac i kompozitor, rodjen je 06. juna 1977. godine u Herceg Novom, a živi i radi u Beogradu. Pisao je pjesme za, sada pokojnog, Rodu Raicevica ("Sudnji dan", "Budi srecna s drugim"...), a sa zajednickom duetskom pjesmom "Draga" osvojili su nagradu na festivalu "Pjesma Mediterana" u Budvi 1997. godine.
Vlado Georgiev je nastupao na festivalima širom zemlje i pravio pjesme za mlade pjevace zabavne muzike, strpljivo cekajuci svoju pravu šansu. S njegovom pjesmom "Žena kao ti", puno uspjeha je imao mladi pjevac Željko Vasic na festivalu "Budva 2001". Ujedno, Vlado piše tekstove, aranžmane, a planira da izda i jednu knjigu svoje poezije.
U ljeto 2001. godine je u duetu sa Igorom Lazicem (bivši clan "Montenigersa"), otpjevao nagradjenu poletnu ljetnju pjesmicu "Tropski bar". Potom je izdao debi album "Navika" za diskografsku kucu "Goraton" iz Podgorice. Pojavom albuma pocela je i "vladomanija". Diskografi su bili iznenadjeni i zateceni, jer je za samo mjesec dana "Navika" postala najtraženije izdanje pop muzike u zemlji. S albuma su se odmah izdvojili hotovi "Sama bez ljubavi", "Bolesni od ljubavi", "Zbogom ljubavi", "Reci mi da znam"... Dobio je i nagrade za muziku "Zlatni Melos", "Oskar popularnosti" i "YU-dani estrade", a u mnogim anketama proglašavan je najvecim muzickim iznenadjenjem, a njegov CD za najbolji album godine.
Izmedju dva albuma Georgiev je objavio singl "Andjele" koji je odmah postao hit i zauzeo vrhove top lista širom ex-YU.
Drugi album, "Žena bez imena", izišao je takodjer u izdanju "Goratona" (kao i prvi). Nešto duže se cekalo na njegovo objavljivanje jer je Georgiev želio plasirati zaista kvalitetne pjesme i ne iznevjeriti publiku. Kako ima svoj studio, vodio je racuna o svim pojedinostima. Uz audio CD izišao je i još jedan, multimedijalni (kao special edition) na kojem su prikazane scene iz backstagea, film o svemu što se dogadjalo od 2001. godine pa do izlaska CD-a, foto galerija by Dušan Ivanovic, spotovi "Andjele" i "Andjele" rmx, live izvedbe pjesama "Zbogom ljubavi", "Andjele", "Lažni ljudi", "Reci mi da znam", "Sama bez ljubavi".
Svi dosadašnji spotovi uradjeni su vrlo profesionalno i filmskom kamerom. U spotu za pjesmu "Andjele"(koji je promoviran u beogradskom hotelu "Hayat", na Vladin 26. rodendan), više je vodjeno racuna o ljepoti kadrova, a u ostalima o scenariju ("Žena bez imena", "Jedina", "Mi nismo mi"...).
Album "Žena bez imena" promoviran je u Beogradu 11./12. januara 2004. godine. Promocija je protekla uspješno i na radost brojne publike završila živom svirkom koja je trajala do 6 sati ujutro. Nakon 10 dana uslijedila je promocija i u Podgorici.
Prvi beogradski solisticki koncert bio je 28. juna 2004. godine na popularnom Tašu. To je samo prvi u nizu uspješnih nastupa u SiCG i šire.
Ljeta 2007. izdao je single "Do svitanja" kojim najavljuje novi album.
Georgiev je veliki protivnik tabloida i borac za autorska prava
Vlado Georgiev je nastupao na festivalima širom zemlje i pravio pjesme za mlade pjevace zabavne muzike, strpljivo cekajuci svoju pravu šansu. S njegovom pjesmom "Žena kao ti", puno uspjeha je imao mladi pjevac Željko Vasic na festivalu "Budva 2001". Ujedno, Vlado piše tekstove, aranžmane, a planira da izda i jednu knjigu svoje poezije.
U ljeto 2001. godine je u duetu sa Igorom Lazicem (bivši clan "Montenigersa"), otpjevao nagradjenu poletnu ljetnju pjesmicu "Tropski bar". Potom je izdao debi album "Navika" za diskografsku kucu "Goraton" iz Podgorice. Pojavom albuma pocela je i "vladomanija". Diskografi su bili iznenadjeni i zateceni, jer je za samo mjesec dana "Navika" postala najtraženije izdanje pop muzike u zemlji. S albuma su se odmah izdvojili hotovi "Sama bez ljubavi", "Bolesni od ljubavi", "Zbogom ljubavi", "Reci mi da znam"... Dobio je i nagrade za muziku "Zlatni Melos", "Oskar popularnosti" i "YU-dani estrade", a u mnogim anketama proglašavan je najvecim muzickim iznenadjenjem, a njegov CD za najbolji album godine.
Izmedju dva albuma Georgiev je objavio singl "Andjele" koji je odmah postao hit i zauzeo vrhove top lista širom ex-YU.
Drugi album, "Žena bez imena", izišao je takodjer u izdanju "Goratona" (kao i prvi). Nešto duže se cekalo na njegovo objavljivanje jer je Georgiev želio plasirati zaista kvalitetne pjesme i ne iznevjeriti publiku. Kako ima svoj studio, vodio je racuna o svim pojedinostima. Uz audio CD izišao je i još jedan, multimedijalni (kao special edition) na kojem su prikazane scene iz backstagea, film o svemu što se dogadjalo od 2001. godine pa do izlaska CD-a, foto galerija by Dušan Ivanovic, spotovi "Andjele" i "Andjele" rmx, live izvedbe pjesama "Zbogom ljubavi", "Andjele", "Lažni ljudi", "Reci mi da znam", "Sama bez ljubavi".
Svi dosadašnji spotovi uradjeni su vrlo profesionalno i filmskom kamerom. U spotu za pjesmu "Andjele"(koji je promoviran u beogradskom hotelu "Hayat", na Vladin 26. rodendan), više je vodjeno racuna o ljepoti kadrova, a u ostalima o scenariju ("Žena bez imena", "Jedina", "Mi nismo mi"...).
Album "Žena bez imena" promoviran je u Beogradu 11./12. januara 2004. godine. Promocija je protekla uspješno i na radost brojne publike završila živom svirkom koja je trajala do 6 sati ujutro. Nakon 10 dana uslijedila je promocija i u Podgorici.
Prvi beogradski solisticki koncert bio je 28. juna 2004. godine na popularnom Tašu. To je samo prvi u nizu uspješnih nastupa u SiCG i šire.
Ljeta 2007. izdao je single "Do svitanja" kojim najavljuje novi album.
Georgiev je veliki protivnik tabloida i borac za autorska prava
Pretplati se na:
Postovi (Atom)